MEMORIES I Goodbye

May 20, 2017


Pozdrav ljudi. Kako ste?
Ova sedmica je za mene bila pravi jedan rolerkoster.
Prijatelji sa kojim sam čitavo školovanje išla zajedno u školu, sa kojima sam provodila svaki dan su završili školu. Škola je iskreno pusta bez njih.
Njihovim odlaskom moja generacija je zvanično najstarija u školi, što me jako plaši, jer kao da sam juče ušla kroz vrata moje škole. Ovaj period mi je zaista jako brzo prošao i na neki naćin se kajem što to vrijeme nisam bolje iskoristila.
Kad smo već kod odlaska maturanata, koliko god su me neki nervirali, iritirali, tek sad shvatam kako su oni postali moja svakodnevnica i da dan bez njih nije nikakav dan. 

Sve djevojke su imale neku simpatiju od tih maturanata, pa smo po cio dan smorene jer "jadnice" nemamo koga gledati na hodnicima.
Ovaj post sam odlučila posvetiti mojoj prijateljici, koju neću imenovati. Uglavnom, ona je mene uvijek ubjeđivala da je jedan dečko super za mene i planirala nam je vjenčanje, pa sam tako i ja nju.
Ali ja ću biti malo dramatična, pa ću joj posvetiti čitavu jednu malu priču, njoj i njenoj prvoj ljubavi za koju ona tvrdi da joj ne fali.

Uživajte!

Sve je to davno počelo, mnogo prije nego se mi sjećamo. Sjećati se, tako divna riječ a budi mnogo osjećaja, onih dobrih, a opet i onih manje lijepih. Ipak, postoje ona sjećanja koja su divna, riječima neopisiva, a opet u nama bude tugu. Zašto? 
Jednostavno, sama pomisao da je to nešto prošlo i da se više nikada neće vratiti u čovjeku budi tugu. Nije važno koliko su ona lijepa, koliko sreće u tom trenutku probude, na kraju ostaje ista ona tuga. Čak šta, ne bih to nazvala tugom, nego prazninom koja je gora od bilo kakve tuge. Kada ti postane svejedno, a nije niti će ikada biti.
Sretoh te davno, možda i ne baš toliko davno, ali za osobu od 18 godina, 6 godina je dug period.
Prepun osmijeha, pogleda, migaja, rumenih obraza i na kraju prepun ljubavi.
Koliko god su mi prijateljice govorile da mi se sviđaš, ja sam to vješto pokušavala skriti, a sada se kajem. Zašto ga slobodno nisam gledala na hodniku škole, zašto ga otvoreno nisam pozdravljala? Pune tri godine si svaki dan prolazio pokraj mene, uljepšavao mi dane, a sad dođe tren kada treba da kreneš. U neku novu avanturu, zvanu život, a ja?
 Pa ja ću nastaviti sa školom, tražit ću te pogledom na hodniku i ako znam da te neću naći, a onda će se u meni probuditi tuga i ostatak dana ću provesti odsutna od svijeta u svojim mislima.
 Tako svaki dan, dok te ponovo ne sretnem, a kada će to biti? Možda već danas, sutra, narednu godinu ili ne daj Bože, nikada?

Hoću, sigurna sam i taj dan će u mome sjećanju ostati duboko urezan kao simbol prve ljubavi, prve boli i svega najljepšeg što prva ljubav nosi. Sad sam spremna da te pustim da letiš, da letiš za svojom sudbinom i da nađeš nekoga kome ćeš uljepšavati dane kao što si jednom meni.

Hvala ti što si mi školu učinio mjestom u koje sam rado išla, samo jer sam znala da ću te sresti. Ovu posljednju godinu ću nekako pregurati bez tebe, nadajući se da će nam se putevi ponovo sresti.

Hvala na čitanju.
Lots of love.
Minnah💖

You Might Also Like

38 komentari

  1. Ajmee... stvarno si me oduševila postom, toliko slatko ^^
    Novi post -> This Is My Life

    ReplyDelete
  2. Idem u srednju školu i iduća godina će mi biti završna, plašim se baš kao i ti, i mi smo sad zvanično najstarija generacija. Brzo će sve ovo proći, ali će nam i faliti :/ Mislim da će tvoja prijateljica biti ponosna na tebe i trebala bi biti sretna, ako pročita ovu priču :D

    Delilah's Stories

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kad su mi ove 3 godine prošle ovako brzo, ne mogu ni zamisliti koliko brzo će zadnja proći, pokušajmo najbolje iskoristiti tu posljednju godinu. Kaže da je pustila suzu, haha :D

      Delete
  3. Vreme prebrzo prolazi a mi to jednostavno ne možemo promeniti. Možemo samo da ga iskoristimo na najbolji mogući način. Meni ostade još jedna godina I znam da će I ona brzo proleteti. Već sad se osećam tužno jer se kraj bliži. Ali sve jednom prođe, pa mora I srednja škola. Ovo što si napisala I posvetila drugarici me jako dirnulo, prelepo napisano! Eh, prve ljubavi..:)

    Dear Miss Modern

    ReplyDelete
    Replies
    1. Također još jedna godina, a onda nas čekaju novi izazovi. Hvala ti na divnom komentaru! :)

      Delete
  4. Aaa.. Very nice post! and I love your blog too ^^
    Would you like to support each other by follow on GFC & G+?
    Please Let me know if you follow me and I’ll follow back asap!

    Love xx
    Official Seol ♥

    ReplyDelete
  5. Ajoj, koliko emotivan post. Zaista si divno i sa puno emocija ovo napisala, zaista, zaista divan post ♥ Ndam se da ćete se ponovo negde sresti ♥♥♥

    New post: Random shit talk
    Die with memories,not dreams

    ReplyDelete
  6. Prekrasan post! Krasno je ovo što si napisala za svoju prijateljicu, baš si me raznježila, obožavam vidjeti kad su ljudi pažljivi ili brižni prema drugima, odmah se osjećam sretnije. Ja sam tek pri kraju prvog srednje i ne znam sve maturante, ali nekako će mi svi oni nedostajati znaš, čak i oni koje nisam poznavala, ali oni su ludovali najviše po hodnicima, stalno upadali na satove i moljakali nastavnike da ih puste van da imaju slobodan sat. Svi su skoro viši od mene i pored njih sam se osjećala kao patuljak dok idem hodnikom jer stvarno su divovi hahaha, ali čovjek se nekako navikne na sve to i postane dio svakodnevice. Nedostajat će maturanti, ali njihov oproštaj me podsjeća na to da ću se i ja jednom morati oprostiti od svega toga i to me rastužuje jer koliko god sve to bilo teško to je ono što život čini lijepim i zanimljivim.
    Tvoja prijateljica može biti presretna što uz sebe ima osobu poput tebe. :*
    Izvini ja sam se malo previše raspričala haha, ako hoćeš baci pogled imam novi post.
    -Sara

    vremenskiputnik.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Upravo tako, jednostavno navikneš na ljude, a onda dođe trenutak kada se moraš s njima rastati i tad tek shvatiš koliko ti oni ustvari znače i koliko će ti nedostajati. Hvala ti draga Saro na ovako divnom komentaru. <3

      Delete
  7. Šta god rekla biće premalo da opise moje iskreno divljenje. Sjajn post zaista

    Visit me, Gothic

    ReplyDelete
  8. Ajoj, kako je ovo napisano nekako sa ljubavlju, baš nekako originalno i puno osjećaja. Predivan tekstić :)♥

    Chanceuse

    ReplyDelete
  9. meni je ovo preslatko, bukvalno predivno, čitajući i sam uvod ali i sve.. ne mogu, ja sam bez reči. Treba jako puno učiniti, proći, da bi se izgradila ljubav nalik ovoj koju ti opisuješ i veruj mi, nema svako sreće u tome. Ja sam ostala bez reči, opet kažem jer je ta neka jačina koju si ti prenela ovde, zapanjujuća ! Divno.

    alijindnevnik.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puuuno na ovom divnom komentaru! <3

      Delete
  10. jako sladak post :D

    http://alafolie-toinsanity.blogspot.hr/

    ReplyDelete
  11. Divan post. Baš sam se raznežila dok sam čitala. :)

    Giveaway je na mom blogu ------> Fashion, Beauty and Style

    ReplyDelete
  12. Predivan post, zaista mi se sviđa!

    Ja sam te zapratila, mozes li uzvratiti?
    melaniscorner.blogspot.com

    ReplyDelete
  13. Love the text, u have expressed it so nicely !!
    New post - http://www.sapphireziva.com/2017/05/mac-studio-water-weight-foundation.html

    Have a great week.
    Love, Kanchan

    ReplyDelete
  14. odlican post ,nije me bilo dugo na tvom blogu,ali vratila sam se .ako zelis pogledaj moj zadnji post i naravno ostavi svoje utiske u komentar

    ReplyDelete
  15. Odlican post,prezanimljivo mi je bilo ovo za citati!
    Nadam se da ces ostaviti komentar na ovom postu--> http://beautyshapes3.blogspot.hr/2017/05/tourist-outfit-zaful.html

    ReplyDelete
  16. zanimljivo kako neko kao ja nije voleo srednju skolu uopste a kako su neki tuzni zbog kraja! svejedno jako lepo napisano, sa bliskim osobama ostani u kontaktu :D
    http://highheelpoodl.blogspot.rs/

    ReplyDelete

Follow me